Drage dame ovdje postavljam ovu temu jer me prije svega zanima vase misljenje.
Dakle,zanima me u kom momentu, bile mi u vezi ili u braku,(iako i tu postoji razlika ali vi se nadjite koje vama vise "pase")shvatimo da to nije to?
Koja bi bila kap koja bi prelila casu,i trenutak kad odlucimo da je kraj i da se ne vrijedi vise truditi?
Sta je to sto bi vama bilo previse da vas partner uradi pa da vi kazete dosta?

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.

kad se ljubav u mrznju pretvori.

saska

E, negde sam pročitala, i sad ne mogu da se setim nikako ko je to rekao... kaže: "Suprotno od ljubavi nije mržnja nego ravnodušnost". Mene je ova, u suštini jednostavna rečenica oduševila, mada i ja mislim da je i mržnja kraj, pre svega jer truje dušu. Ako neko može da nas dovede do toga, onda ga verovatno treba poslati na spavanje i poželeti laku noć.
Ali, Dijana je verovatno želela da navedemo baš razloge... evo za mene bi to bila recimo prevara (daleko od toga da je samo to dovoljno, ali sa tim ne bi mogao da omane). Ne kažem da je to dobro ili loše, mislim na to što ne bih mogla da pređem preko toga, već jednostavno priznajem da ne bi moj želudac to izdržao. Iako to ne bih želela, bar povremeno bih se vraćala na to, pa bi mi postalo suviše mučno na kraju.

Sve istine koje se prećute postaju otrovne.
Friedrich Nietzsche

Slazem se sa Ivanom da je ravnodusnost ono najgore sto moze da se desi u vezi. Nisam nikada bila u prilici da ikog mrzim, jednostavno nisam osoba koja sebi dozvoljava toliko negativna osecanja. Ako vidim da stavri ne idu kako bih volela ili kako bi trebalo jednostavno napravim distancu pre toliko losih osecanja.
A inace, mislim da kap u prepunoj casi moze da bude bilo koja sitnica.... Jenostavno neko vreme se tolerise, a onda je i sitnica dovoljna za "dovidjenja".

Slazem se sa vama,mada i kad dodje do prevare vreme ne lijeci takve stvari i na kraju ipak mislim da je takva veza osudjena na propast bez obzira koliko mi bili spremni da oprostimo sigurno ne zaboravljamo. Slazem se da prevara nije dovoljan razlog za kraj ali ipak u vecini slucajeva na kraju tako bude.A sto se tice ravnodusnosti istina je da je suprotno od ljubavi ravnodusnost a ne mrznja (bar u mom slucaju),jer da bi mrzila nekoga samim tim znaci da jos nesto osjecam za tu osobu(jer da mrzim moram prvo da volim pa da me jako zaboli nesto sto mi taj neko uradi,onda nastupa mrznja.)
Na kraju cu jos da kazem da sam ja tolerantna osoba i da prastam stvari koje ne treba da prastam i to me je kostalo,pa recimo srece u zivotu,jer nikako da dodjem pameti,ali eto na kraju sam ipak malo bolje razmislila i donijela neke odluke u zivotu i ne zalim zbog toga.
Hvala vam na vasim misljenjima i slazem se sa svima

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.

Drage moje ja sam ovde nova i bas mi se ova tema dopala, sam naslov teme sam odmah shvatila nisam morala ni da otvaram.

Naime gomila stvari odnosno razloga je u mom braku zbog kojih sam x puta pozelela da kazem tu tesku recenicu e sad je dosta, ali je jos uvek nisam izgovorila, u sebi da ali onome kome treba ne.

Svasta mogu navesti kao razlog svadje, izbegavanja, manjak komunikacije li ti otudjenost, ravnodusnost, laz..., ali definitivno nikad nisam imala hrabrosti da jednostavno odem, i onda se to negde sve sredi samo od sebe, naidje normalan period, i taman pomislis eto svemu dodje kraj ali djavo nikad ne spava, ajmo opet sve iz pocetka i ko zna dokle cu ja tako, ocito mi je prag tolerancije negde na nebu, ili jednostavno nemam hrabrosti.

Vremenom naucis da ispratis neke dogadjaje koje pre ni u snu nisi pomago zamisliti pa tako valjda i ja.

Ja bih da ti pozelim dobrodoslicu! I da budes hrabrija!

(12.07.2010 23:33)novosadjanka piše:  Drage moje ja sam ovde nova i bas mi se ova tema dopala, sam naslov teme sam odmah shvatila nisam morala ni da otvaram.

Naime gomila stvari odnosno razloga je u mom braku zbog kojih sam x puta pozelela da kazem tu tesku recenicu e sad je dosta, ali je jos uvek nisam izgovorila, u sebi da ali onome kome treba ne.

Svasta mogu navesti kao razlog svadje, izbegavanja, manjak komunikacije li ti otudjenost, ravnodusnost, laz..., ali definitivno nikad nisam imala hrabrosti da jednostavno odem, i onda se to negde sve sredi samo od sebe, naidje normalan period, i taman pomislis eto svemu dodje kraj ali djavo nikad ne spava, ajmo opet sve iz pocetka i ko zna dokle cu ja tako, ocito mi je prag tolerancije negde na nebu, ili jednostavno nemam hrabrosti.

Vremenom naucis da ispratis neke dogadjaje koje pre ni u snu nisi pomago zamisliti pa tako valjda i ja.

Draga moja sta god da odlucis moj ti je savjet da se dobro zamislis i zapitas sta zelis i sta je bolje za tebe (i djecu ako ih imas)ali hrabrost jeste bitna mnogo i to da znas

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.

Da draga, dete u mom slucaju i jeste jedan od bitnijih razloga zbog kog sam presla preko mnogo cega, ali postoji ona dobra izreka *sta me ne ubije ojaca me*

I uparavo ta stara izreka meni je dala snage da predjem preko svega sto se meni desavalo i da se borim za sebe i svoju djecu na neki drugi nacin (bez svakodnevnih svadja,psihickog i fizickog maltretiranja)i sad sam druga osoba i definitivno ne dozvoljavam da budem nicija zrtva a ni to da moja djeca pate vise nego sto su patila do sad gledajuci sve sto su gledala.Mozda sam nekada drugacije razmisljala i prelazila preko mnogih stvari ali sam skupila hrabrosti i stala na svoju stranu i vidjela sta je bolje a sta me ceka ako nista ne uradim.
Ovo je moje misljenje i ne zelim da uticem na bilo cije samo kazem da je nekad teze uraditi nesto da se situacija promjeni na bolje a mislim da u mom slucaju definitivno nije bilo u redu da moja djeca odrastaju u takvom okruzenju i istina je stvari koje me nisu ubile jesu me ojacale i napravile od mene drugu,bolju osobu-osobu koja se bori za sebe svoju djecu i svoja prava.

Ih...al se ja napricah

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.

Diana, potpuno si u pravu. I ja smatram da je za decu mnogo bolje da žive sa jednim roditeljem, nego da svakodnevno slušaju svađe, fizička i sva druga maltretiranja.
Međutim, mislim da mnoge žene baš iz razloga očuvanja braka po svaku cenu zarad dece, trpe maltretiranja i svakakva ponižavanja. Smatram da je to potpuno pogrešno.

Slazem se sa vama i moje misljenje je da je to pogresno, ali ja nisam imala hrabrosti jos da kazem dosta, kao sto sam rekla, naidje i normalan period i ja onda ono sve ruzno zaboravim i tako u krug ali verujem da necu moci jos dugo tako.

Moje misljenje je generalno gledano. Nije se odnosilo na tebe. Niti sam zeleo, niti zelim da tebi ili nekom ko je u slicnim problemima delim bilo kakve savete, jer nisam kompetentan za to.
Kad vec kucam: postoje i drugi faktori koji itekako uticu na odlucivanje zene: materijalna situacija, da li je zaposlena, gde moze otici, ko bi je zastitio od mogucih jos vecih neprijatnosti... Cinjenica je da u nasoj zemlji nije puno uradjeno da se pomogne zenama koje nemaju kuda otici, a trpe nevidjena zlostavljanja. Koliko Beograd sa 2 miliona stanovnika ima sigurnih kuca?
Dovoljno je da se zapitamo da li znamo da se tako nesto desava u nasem komsiluku i sta smo preduzeli da pomognemo. Pa nisam siguran da se vecina moze pohvaliti. Uglavnom svi gledamo "svoja posla".

Slusaj tacno znam o cemu govoris.Zato sam ti prvi put i rekla da se dobro zamislis i zapitas sta je najbolje za tebe i tvoje djete.
I ti sama ces da odlucis i da znas sta je najbolje za tebe i tvoje djete.
Ja sam samo iznijela svoje misljenje i zelim ti srecu i hrabrost koja ti treba da rijesis svoj problem
I ne dozvoli sebi da mislis da se ljudi mjenjaju(bar ne u "zrelim" godinama)a svijet ostaje na mladjim i mislim da oni ne treba da placaju za nase "greske".
Srecno

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.

Hvala na misljenjima mnogo mi znace, posebno od nekog ko je imao slicnu situaciju.

Ma nema na cemu drago mi je da razgovaramo i mjenjamo misljenja.
I ja sam temu postavila jer su me zanimala drugacija razmisljanja i iskustva

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.

(14.07.2010 22:37)Diana piše:  Slusaj tacno znam o cemu govoris.Zato sam ti prvi put i rekla da se dobro zamislis i zapitas sta je najbolje za tebe i tvoje djete.
I ti sama ces da odlucis i da znas sta je najbolje za tebe i tvoje djete.
Ja sam samo iznijela svoje misljenje i zelim ti srecu i hrabrost koja ti treba da rijesis svoj problem
I ne dozvoli sebi da mislis da se ljudi mjenjaju(bar ne u "zrelim" godinama)a svijet ostaje na mladjim i mislim da oni ne treba da placaju za nase "greske".
Srecno

Vrlo lepo i, po mom mišljenju, tačno rečeno. Pogotovo se slažem sa ovim delom o nemenjanju ljudi. Svaka takva nada je pogubna. I sama sam se u to uverila, na više primera. To ne znači da se ljudi ne menjaju, već: 1. to samo izuzetno, izuzetno retkima polazi za rukom, i 2. kada se menjaju, menjaju se jer je njima samima dosta, t.j. zbog sebe (što ne mora biti sebično uopšte), ali nikako zbog drugih.

Sve istine koje se prećute postaju otrovne.
Friedrich Nietzsche

Da,slazem se i ma koliko mi vjerovali nekad da ce se neke stvari promjeniti nece se to dogoditi dok god se ne promjene osobe koje te stvari rade a iskreno mislim da se licnost formira malo ranije tako da kad vec dodjemo u neke godine koje su,hajde da kazem "zrele" za brak mozemo samo da se prilagodjavamo partneru,a ako to prilagodjavanje i kompromisi nisu obostrani i ako jedno uvijek popusta iskreno ne vidim nacin na koji bi jedna takva zajednica mogla da opstane na "duge staze".Opet kazem ne zelim da uticem ni na koga ni da "pametujem" nikome samo iznosim svoje misljenje

Sto smo zivlji,imamo vise problema.Nemati probleme je opasno.