Dana 11.09.2009. godine stupio je na snagu novi zakon o planiranju i izgradnji. Ovim zakonom omogućeno je da vlasnici objekata izgrađenih pre stupanja na snagu ovog zakona mogu podneti zahtev za legalizaciju svojih objekata koji nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu. Vlasnici objekata koji su podneli zahtev za legalizaciju prema prethodnom Zakonu o planiranju i izgradnji, ne trebaju da podnose nove zahteve.

Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole za porodične stambene objekte do 100 m2 i stambene objekte preko 100 m2 sa jednim stanom, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije objekta i tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom građevinskom površinom u osnovi objekta i dokaz o uplati administrativne takse.

Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole za stambene objekte sa više stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije objekta i zapisnik o izvršenom veštačenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa specifikacijom posebnih fizičkih delova, koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom građevinskom površinom, izrađen od strane privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica upisanog u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova i dokaz o uplati administrativne takse. Zahtev može podneti i svaki vlasnik posebnog fizičkog dela objekta.

Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa ovim zakonom i dokaz o uplati administrativne takse.

Vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji su podneli prijave u skladu sa
ranije važećim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavljaju dokaze propisane ovim zakonom za legalizaciju. Ako je u postupku podnet projekat izvedenog objekta, ne podnosi se tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja.

Kriterijume za utvrđivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije, za porodične stambene objekte do 100 m2, objekte izgrađene iz sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, utvrdiće ministar nadležan za poslove građevinarstva u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da je to ministarstvo donelo Pravilnik prema kojem se naknade za legalizaciju objekata umanjuju za 60 odsto.

Dulić je na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljen Pravilnik o legalizaciji objekata, naveo da će taj dokument stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".

Ministar je rekao da taj pravilnik predviđa i rok za dostavljanje dokaza o plaćenoj naknadi za postupak legalizacije koji iznosi 60 dana od dobijanja obaveštenja o mogućnosti legalizacije.

On je rekao da se ovim pravilnikom predviđa i izdavanje građevinske dozvole u roku od 15 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije i dodao da je obaveza opština da do 12. decembra tom ministarstvu dostave spisak svih nelegalno izgrađenih objekata na njihovim teritorijama.

Prema njegovim rečima, nakon izdavanja Pravilnika opštine će biti u obavezi da građanima pošalju pozive za završetak legalizacije objekata i obaveštenje o ceni.

Dulić je istakao da će cene legalizacije biti niže od postojećih i slične u svim gradovima Srbije i dodao da će svi građani koji imaju nelegalno izgrađene objekte moći da podnesu i zahtev za priključenje na infrastrukturu.

Ministar je rekao da će cena legalizacije u zoni četiri na obodima Beograda, gde ima najviše nelegalnih objekata, biti znatno snižena – sa približno 6.166 na 2.466 dinara po kvadratnom metru.

On je naveo primer da će cena legalizacije stanova ili kuća površine od 60 do 70 kvadratnih metara u naseljima Altina, Plavi horizonti i Mirjevo koštati od 150.000 do 200.000 dinara.

Predviđeni rok za legalizaciju u Srbiji je dve godine, ali to ne zavisi samo od Ministarstva već i od organizacije lokalnih samouprava, objasnio je Dulić i dodao da se od legalizacije očekuju prihodi između 300 i 400 miliona evra.

Dulić je ukazao na to da građani koji su ranije podneli zahtev za legalizaciju ne moraju ponovo da ga podnose i naveo da je Zakon o planiranju i izgradnji predvideo brzu, masovnu i pravednu legalizaciju objekata.

On je rekao da je prema tom zakonu neophodno i donošenje 26 podzakonskih akata i dve uredbe i podsetio na to da su već doneta dva pravilnika i formirane komisije za izradu pomenutih uredbi.

Prema njegovim rečima, pre dve nedelje lokalnim samoupravama poslato je uputstvo o izdavanju lokacijske dozvole koja je važna za primenu Zakona o planiranju i izgradnji.

On je rekao da i danas postoje prijave o divljoj gradnji, ali da su novim zakonom pooštrene kazne i data šira ovlašćenja inspekcijama u pogledu sprečavanja takve gradnje.

Koja je procedura dobijanja upotrebne dozvole s obzirom da sve papire zaključno sa gradjevinskom dozvolom posedujem?

Upotrebnu dozvolu izdaje organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju po izvršenom tehničkom pregledu kojim se utvrđuje da li je objekat podoban za upotrebu. To podrazumeva usklađenost izvedenih radova sa odobrenjem za izgradnju i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, materijala, opreme i instalacija.
Za tehnicki pregled i izdavanje upotrebne dozvole placa se Opštinska taksa i Republicka taksa.
Potrebna dokumenta su:
- odobrenje za gradnju - dostavlja se po službenoj dužnosti (Komisija za tehnicki pregled),
- potvrde za prikljucenje na infrastrukturu (javna preduzeca),
- zahtev za izdavanje upotrebne dozvole,
- dokaz o uplati taksi.
O pravu odlucuje Opstinska uprava - Odeljenje za urbanizam po prijemu mišljena Komisije za tehnicki pregled.
Dakle, za blize informacije obratite se Opstinskoj upravi - Odeljenje za urbanizam.

Ono sto mene interesuje je sledece:

1. Da li ce ljudi koji su zidali na svom posedu imati olaksice
2. Da li ce objekti koji su sazidani pre 2000 godine imati nizu cenu legalizacije, sobzirom da je u to vreme za novi objekat mogao da se kupuje materijal na izjavu bez poreza na promet ako ste posedovali gradjevinsku dozvolu podsecam Vas da je u to vreme porez bio i do 33% u beogradu da li ce drzava vratiti taj porez?
3. Da li ce drzava obestetiti one koje su sami ulagali u infrastrukturu, struju vodu
4. Da li ce nakon legalizacije kompletna infrastruktura biti dostupna legalizovanim objektima?

1. I ne i da. Ne, jer će cena legalizacije biti ista, a da, jer će njima biti lako da dokažu vlasništvo nad zemljištem. Ostali mogu imati problema, u smislu dobijanja saglasnosti vlasnika zemljišta za legalizaciju objekta (objekat je gradjen na tuđem zemljištu). Mnogi neće moći, ili ne bi trebali da legalizuju objekte, jer su gradili objekte na priobalnom zemljištu i sl.
2. Ne, koliko ja znam.
3. Ne.
4. Da, čak je prilikom legalizacije 2003. godine u pojedinim mestima bilo dovoljno da podnesete potvrdu da ste podneli zahtev za legalizaciju da bi ste dobili priključak na električnu energiju. Ne znam da li će tako biti i sada.

Pozdrav svima !
Sazidao sam kucu 2000.god. na Voždovcu, na svom placu, kada sam i predao zahtev (ne potpun) za legalizaciju. Posle odprilike dve god. tražili su mi dopunu zahteva (geodetski snimak), što sam i dostavio. Na moje raspitivanje sve ove ogodine, šta je sa mojim zahtevom, dobijao sam uvek odgovor da ću biti obavešten dopisom na kućnu adresu, i tako prođe 9 god. Sve to vreme plaćao sam uredno struju, vodu i Info-stan.
Interesuje me:
1. obzirom da na uplatnicama Ifo-stana prva stavka je GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE (210 din), da li trebam da plaćam (u celosti) Gradsko građ.zemljište da bih legalizovao kuću ?
2. Da li popust na kuće do 100m2 važi za neto ili bruto (gabaritnu) površinu ? konkretno moja kuća je neto 92m2 a bruto 110m2
Unapred zahvalan za odgovor !

1. Infostan je JKP i ono nema veze sa legalizacijom.
2. Popust vazi za bruto površinu do 100 kvadrata

1. Šta mi JKP naplćuje pod građevinsko zemljište ?
2. Primer: kuća u osnovi 7x8m=56m2, prizemlje+sprat=112m2. Ako je ovo OK, kako se onda obračunava kuća (iste osnove) koja ima prizemlje i u podkrovlju 4 sobe+kupatilo, 56 ili 112m2, jer zbog kosina krovne ravni, nije ista korisna površina kao u prizemlju !
Po Zakonu za dobijanje građevinske dozvole, potrebno je sklopiti ugovor sa Direkcijom za Gradsko građevinsko zemljište o plaćanju NETO površine objekta !
Kome ja plaćam nadoknadu za legalizaciju objekta, Direkciji ili Opštini. Po meni nebi trebalo biti razlike, jedna Država, jedan grad, jedna Opština, jedna kuća. Ne logično je da građevinsko zemljište plaćam rezličito JKP-u, Direkciji i Opštini.
Pozdrav !

1. Zaista ne znam sta vam JKP naplacuje pod gradjevinsko zemljiste.
2. Korisna povrsina se i ne racuna, vec bruto, mada ipak vi to proverite u opstini.
Naknada se placa i Republici i Opstini i Direkciji. Rebublici i Opstini razne takse, a sa Direkcijom sklapate Ugovor o uredjenju gradskog gradjevinskog zemljista.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije otvorilo je sajt http://www.legalizujte.rs na kome možete dobiti detaljnija objašnjenja oko postupka legalizacije. Otvoren je i tel. 011/36-222-36 na kome možete dobiti odgovore na sve pojedinosti koje vas interesuju.

Potrebni koraci za legalizaciju su sledeći:

1. Zahtev se podnosi do 11. marta 2010. godine.
2. Nadležni organ utvrđuje da li je podneta dokumentacija u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.
3. Ukoliko dostavljena dokumentacija nije kompletna, nadležni organ u roku od 60 dana traži njenu dopunu.
4. Ukoliko podnosilac u ostavljenom roku ne dostavi traženu dopunu, zahtev se odbacuje i po pravnosnažnosti dostavlja građevinskoj inspekciji na dalji postupak.
5. Kada stranka dostavi kompletnu dokumentaciju, nadležni organ pristupa odlučivanju i donosi odluku o mogućnosti legalizacije predmetnog objekta.
6. Ako ne postoji mogućnost legalizacije, nadležni organ donosi rešenje kojim se zahtev odbija, te se po pravnosnažnosti dostavlja građevinskoj inspekciji na dalji postupak.
7. Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, o tome obaveštava podnosioca zahteva; podnosilac zahteva dobija i informaciju o visini naknade koju je dužan da plati u roku od 60 dana od dana dobijanja obaveštenja
8. U roku od 60 dana podnosilac zahteva sklapa ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište.
9. Po dobijanju i ovog, poslednjeg dokaza, nadležni organ u roku od 15 dana donosi rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli jednim rešenjem.

Zahtev za legalizaciju može se podneti za sve objekte koji su bez dozvole izgrađeni do 11. septembra 2009. Ukoliko ste zahtev podneli po starom zakonu, ne morate ga podnositi ponovo.

Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole u postupku legalizacije dostavlja se, zavisno od vrste objekta, sledeća dokumentacija:

Za porodične stambene objekte do 100m2 BRGP, stanove u stambenim zgradama do 100m2 neto korisne površine i stambene objekte preko 100m2 sa jednim stanom:

* dokaz o pravu svojine/ dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu/ dokaz o pravu svojine na objektu.
* fotografije objekta.
* tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele
* administrativna taksa.

Za stambene objekte sa više stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte:

* dokaz o pravu svojine/ dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu/ dokaz o pravu svojine na objektu.
* fotografije objekta
* zapisnik o izvršenom veštačenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta sa specifikacijom posebnih fizičkih delova koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom BRGP
* administrativna taksa.

Za pomoćne objekte:

* dokaz o pravu svojine/ dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu/ dokaz o pravu svojine na objektu
* fotografije objekta
* administrativna taksa.

Za objekte izgrađene iz sredstava budžeta RS, AP ili jedinice lokalne samouprave:

* zapisnik o izvršenom veštačenju i tehničkoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta sa specifikacijom posebnih fizičkih delova, koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom površinom u osnovi objekta
* administrativna taksa.

Za objekte za koje je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta:

* dokaz o pravu svojine/ dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu/ dokaz o pravu svojine na objektu
* projekat izvedenog objekta
* administrativna taksa.

Spisak kontakta za informacije po opštinama možete preuzeti sa ove adrese: http://www.legalizujte.rs/kontakti-po-opstinama/

Preuzmite Pravilnik o kriterijumima za određivanje naknade u postupcima legalizacije, kriterijumima za objekte za koje se ne može naknadno izdati građevinska dozvola, kao i o sadržini tehničke dokumentacije i sadržini i načinu izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.

Zakon o planiranju i izgradnji možete preuzeti ovde: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/...Id=689&t=Z

Najčešća pitanja:
- Koji je poslednji rok za prijave za legalizaciju?
Zahtevi za legalizaciju mogu se podneti od 11.septembra 2009. godine do 11. marta 2010. godine. Posle 11.marta 2010. godine nije moguće podnositi prijave za legalizaciju, a svaki zahtev podnet posle ovog datuma biće odbačen od strane nadležnog organa.

- Gde se zahtevi podnose?
Zahtevi za legalizaciju se podnose organu koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole u redovnom upravnom postupku, u skladu sa nadležnošću utvrđenom Zakonom o planiranju i izgradnji (čl. 133. i 134.).

- Šta mi je potrebno od dokumentacije?
Ako postoji zahtev podnet po ranije važećem Zakonu o planiranju i izgradnji (2003. ili 2006. godine) nadležni organ je dužan da stranku pozove i zatraži preciziranje zahteva: ako stranka precizira zahtev tako da želi da se okonča po odredbama ranije važećeg Zakona, onda se nedostajuća dokumentacija zahteva u skladu sa odredbama tog zakona. Ukoliko se podnosilac izjasni da želi da postupak nastavi po odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, zavisno od priložene dokumentacije dostaviće dokaze propisane tim Zakonom (ako je u ranijem postupku dostavljen projekat izvedenog objekta, ne podnosi se tehnički izveštaj iz čl.188 Zakona, odnosno zapisnik iz čl.189. i 191. Zakona).

Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole u postupku legalizacije dostavlja se, zavisno od vrste objekta, sledeća dokumentacija:
Za porodične stambene objekte do 100m2 BRGP, stanove u stambenim zgradama do 100m2 neto korisne površine i stambene objekte preko 100m2 sa jednim stanom – dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu; fotografije objekta; tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele; administrativna taksa.

Za stambene objekte sa više stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte – dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu; fotografije objekta; zapisnik o izvršenom veštačenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta sa specifikacijom posebnih fizičkih delova koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom BRGP; administrativna taksa.

Za pomoćne objekte – dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu; fotografije objekta; administrativna taksa.
Za objekte izgrađene iz sredstava budžeta RS, AP ili jedinice lokalne samouprave – zapisnik o izvršenom veštačenju i tehničkoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta sa specifikacijom posebnih fizičkih delova, koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom površinom u osnovi objekta; administrativna taksa.

Za objekte za koje je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta – dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu; projekat izvedenog objekta; administrativna taksa.

- Ako sam podneo zahtev za legalizaciju po starom zakonu, da li to treba da uradim ponovo?
Ne, vlasnici bespravno izgrađenih objekata, odnosno delova objekta, koji su podneli prijavu za legalizaciju po ranije važećem zakonu u propisanim rokovima, nemaju obavezu podnošenja novog zahteva, već se ta prijava smatra zahtevom u smislu Zakona o planiranju i izgradnji.

- Koji objekti mogu da se legalizuju a koji ne?
Članom 187. Zakona o planiranju i izgradnji taksativno su navedeni objekti za koje se ne može naknadno izdati građevinska i upotrebna dozvola u postupku legalizacije.

- Šta sve dobijam legalizacijom stana ili kuće?
Dobijamo mogućnost da uknjižimo svoju nepokretnost: uknjižena nepokretnost vredi više, može se dobiti kredit po osnovu prava svojine na objektu, staviti hipoteka i sl.

- Ko određuje cenu legalizacije?
Cenu legalizacije određuje jedinica lokalne samouprave, osim u slučaju legalizacije porodičnih stambenih objekata do 100m2 BRGP i sa njima izjednačenih stanova u stambenim zgradama neto korisne površine do 100m2, kao i za objekte koji su izgrađeni sredstvima iz budžeta RS, AP ili jedinice lokalne samouprave.

- Za koje objekte važi popust od 60% i do kada se on primenjuje?
Za porodične stambene objekte do 100m2 BRGP i sa njima izjednačene stanove u stambenim zgradama neto korisne površine do 100m2, donet je podzakonski akt kojim je utvrđen kriterijum za određivanje visine naknade u postupcima legalizacije objekata i vlasnici takvih objekata imaju mogućnost umanjenja 60% u odnosu na redovnu cenu za tu lokaciju, odnosno zonu. Ova mogućnost je vremenski ograničena do 31.12.2010. godine.

- Šta će se desiti ukoliko se ne prijavim za legalizaciju do 11.03.2010.?
U ministarstvu finansija je pokrenuta inicijativa da vlasnici objekata koji do 11.03.2010. ne uđu u proces legalizacije plaćaju višestruko veći porez na imovinu. Pored toga, Zakon o planiranju i izgradnji predviđa mogućnost uklanjanja objekata koji ne budu legalizovani.

Dobar dan svima! Slučajno sam otvorio stranicu sa Vašim forumom i ponadao se da mogu dobiti pomoć. O čemu se radi :godine 2001. kupio sam stan u izgradnji od 37kvm u Novom Sadu.Investitoru sam isplatio 60% dogovorene cene a ostatak je trebalo da mu dam kada uknjiži stan. On to naravno nije uradio do dana današnjeg jer nije platio priključke Zavodu za izgradnju grada za vodu,struju i grejanje iako u zgradi sve to ima pod naznakom "privremeno".Znači biče izvesno vreme a onda ....Čak je prijavio legalizaciju 2003.jer je odstupio od projekta pa je dogradio etažu više što sada nije problem jer je u međuvremenu donet regulacioni plan tog dela grada i on se uklopio.Predao je sve papire ali kad treba da plati to što treba da plati on se pravi lud.Šta da radim? Da ga tužimo ne vredi u ovoj zemlji to je gubljenje vremena,da prodam stan - ni to ne pije vodu isključili su nam grejanje zbog dugovanja,ima li šanse da se nešto učini s obzirom na ovaj novi zakon i kome se obratiti? A da! Većina kupaca stanova u toj zgradi isplatili su stanove investitoru u celosti tako da njemu nije u interesu da ispoštuje obaveze

Uzmite svi jednog advokata (manji trosak za svakog pojedinacno), pa ga tuzite.

Mislite da je tužba jedino rešenje? U ovoj zemlji sa ovakvim sudstvom ? Ovakvih slučajeva kao što je moj čini mi se ima poprilično ali nisam čuo ni za jedan da je đubre izgubilo sud i moralo da plati.

A kako drugacije?

Šta se dobija tužbom......mislim dobija li se bili šta ili se samo pravi dodatni trošak na advokate itd.?

Šta dobijate tužbom? Možete tražiti poništaj ugovora.

i onda ?

Vi investitoru vratite stan a on vama novac.

Jeli to pošalica neka ?