Što više gledam, to više vidim

Što više gledam, to više vidim
svijet podijeljen na dva dijela:
žene se bez treme svađaju, to im je posao
svakodnevno na placu i s mesarima.

Muškarci bi najradije mira:
pušti me stat, vrijeme je novac.

Muškarci su najčešće žene: spuštaju duga lica
Kisele se svojim ženomuževima, traže da ih se tetoši,
žene su opet muškarci: pa to je sitnica
nećemo sada trošiti živce, smiri se.

A nas dvoje, ni jedno ne zna nazvati taksi,
petljamo se između kofera, sjedimo na rubu pločnika
otpuhujući i smijući se bez razloga.
Još ćemo se povaliti na sred ceste.

Ivan Slamnig

Znati nasmesiti se
nepoznatoj u prolazu,
ne sacuvati nikakav trag
sem zadovoljstva
Znati voleti
bez icega zauzvrat
ni postovanje, ni veliku ljubav,
cak ni nadu da ces biti voljen.

Ali znati dati
dati bez povratka,
nista ne uraditi sem nauciti
Nauciti voleti,
voleti bez cekanja,
voleti za sve ili nista,
Nauciti smejati se
samo gesta radi,
ne zeleci nista drugo
i nauciti da zivis
okrenuti se i otici...

Znati cekati,
i gustirati punim srcem
sto dobijamo kao greskom,
onda kad to najmanje ocekujemo
Umeti verovati
da prevaris strah od praznog,
usidrene kao zavesa
oko ogledala.


Nauciti sanjati
sanjati za dvoje
samo zatvarajuci ochi
i znati dati
dati bez racuna
ni pola mere
Nauciti ostati
zeleti do kraja
i ipak ostati
Nauciti voleti,
i otici
i otici...


Umeti patiti
u tisini,bezglasno
patiti jako do zelje za smrcu
i podici se
kao iz pepela
sa toliko ljubavi za podeliti
i podvuci liniju na proslost..

MAKANA

Taj dana kada
sam te upozno
te tvoje oči
prvi put video
Sećam se tog dana
kao da je bilo juče
Svakog tvog pogleda,
reci se secam
Znam da nikad
necemo biti zajedno
Valjda nam je
tako sudjeno
Sudbina tako zeli
a mozda i ti
Svakog dana gledam te
kako patis za njim
I govorim sam sebi
mozda je bolje da si sa njim!!!

---

U tebe sreco zaljubljena sam bila,
po mojim mislima kruzio si ti,
ali da ti kazem to nisam smjela,
jer prijatelji bili smo mi..
Znam da si to primjetio sam,
ali ja priznat nisam hjtela,
sa mojih ociju nestala je tama,
puno sam u tebe zaljubljena bila..
Prvi put kad te vidjese oci moje,
kad su nam se nijemi pogledi sreli,
ja zaboravih ime tvoje,
i sve ono sto nas djeli..
U meni je ljubav neprestalno rasla,
u dusi svojoj to sam krila,
dok se srca sama nisu snasla,
ja te sreco pitat nisam smjela..
Sada se prisjecam sastanka naseg,
kojeg nikad zaboravit necu,
vidjeh tebe od svega drazeg,
i tad upoznah pravu srecu..
Cujem tvoje sitne korake,
a ja kao da sam dobila krila,
kao da letim nebom kroz oblake,
kad vidjeh tebe sreco moja mila..
Osjetih tvoj topli zagrljaj,
osjetih medne usne tvoje,
u tvojim ocima vidjeh sjaj,
a u meni igra srce moje..
Dok setah gradom sa tobom,
u tebe sreco sam gledala,
nisam znala sta cu sa sobom,
srce svoje tebi sam predala..
Sada sreco sjedim sama,
a u mislima uvjek sam sa tobom,
razdvojeni smo kao noc i dan,
VOLIM TE kunem ti se bogom!
Nestrpljivo cekam da te opet vidim,
da te poljubim da te zagrlim,
ljubavi ja se toga ne stidim,
sto te najvise najvise VOLIM!!!





Good Bye

I never thought you’d leave me
or even say good-bye true love
always lasts forever why didn’t you and I?
Time will always be there all the time we
Had it was very special and remembering it
Makes me sad to know I am without you to
never see you again makes me feel weird
inside and I want to bring life to end. I wish that
this wasn’t it I wish you were still there just
to hold me and be around I just throught you cared i
will always love you and I just want you to know
that when you said “It is over” I never thought you would!

|Pro-Elite| Team

Čudo najkraće traje...
Bilo je kao nešto što možemo da podignemo,
držimo, gledamo i onda se snejeno zbog toga.
Bilo je duboko i svetlo i visoko.
Primaklo se tako blizu ludila.

Kad telefon zazvoni,
i ja bih voleo da čujem reči od kojih bi mi bilo lakše.
Zato je i moj broj u imeniku.

Vetar je jak noćas.
Ledeni vetar i ja mislim na sve one beskućnike.
Nadam se da neki od njih imaju bocu crnog.

Tek kada si beskućnik
primećuješ da je sve nečije vlasništvo

Č. Bukovski

Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih jos jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
mogao da se smesim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih jos jednom
osetio da volim, volim?

M. Crnjanski

Drugarska pesma

Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš kolike sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve sto umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
"Tata, škripi u braku...
na poslu... daj za džeparac..."
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
- moram i razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.

Miroslav Mika Antić

CUTANJE

Ostale su strasne reci nerecene,
Samo tvoje oci, mirne kao tmina,
One gledale i slusale mene,
Moj bol na tvome uhu pevase tisina,

Kakva himna srca, ta rec nerecena!
Ta rec sto ne pozna bespuca ni bludnje!
Kad tisina zbori mesto nas, rec njena
Ima svu cistotu sna i bolne zudnje

Ta blaga muzika ljubavi cuti,
Ima mir molitve u dubini duha,
Nikad se recju lazi ne pomuti,
Nit se glas porocni dirne naseg sluha.

Ideja u meni kamen uvajana;
Vera sva u suzi sto nece da kapi;
Ta zakletva sto je u neznan cas dana,
I najvisi zakon bola koji vapi.

Ducic

Mačka

U gradu, nije važno ime,
u praznoj sobi, kaže priča,
i usred ljeta, usred zime,
ja vidim tužnoga mladića.

On živi sam i ko zanesen
u svom svijetu od papira,
a vani sunce, kiša, jesen,
a vani vergl nešto svira.

No jednog dana šum kraj vrata,
to netko neznan ući želi
u njegov život, poput tâta,
da njegovu samoću dijeli.

A vani zima, vani sniježi,
i pored praga mačka leži,
on pruža ruke, kô da sanja,
a vani zora – svjetlost danja.

No, u tom času, u tom trenu
pred sobom vidje nagu ženu,
i on joj reče: budi moja,
a ona kaže: ja sam tvoja.

I sve što ima mladić skupi
i stavi trgovcu na vagu,
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu.

Da, zlato želi, al' ne haje
za skromnu halju što joj daje,
i tužni mladić svako veče
u novu krađu opet kreće.

Jer, on je želi, on je ljubi,
i volio bi da je mazi,
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih.

I riješi sada, još ove noći,
u zadnju krađu on će poći,
i u zoru se mladić vrati
da strašnim novcem ljubav plati.

I donese joj dragi kamen
u svijetu najveći od sviju,
u kom se, kao jedan plamen,
sve vatre ovog svijeta kriju.

I vidje – žena ruke pruža
i ljubi kamen kao muža,
i kao što njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije.

I dok se njemu lice grči
u sobu uđe miš i trči,
i kao mačka skoči žena,
na plen se baci istog trena.

I stiže ga, a njeni zubi
već traže meso koje peče,
i ženi koju mladić ljubi
sa kuta usne krv poteče.

U strahu mladić oči sklopi –
te strašne slike neka odu,
on vidje lađu što se topi,
i svoju ljubav na tom brodu.

A kada opet nađe snage
on digne vjeđe – žene nema,
i tada mjesto svoje drage
on vidje mačku kako drijema.

Kroz prozor uđe svjetlost danja,
on pruža ruke, kô da sanja,
sad opet samo mačku ima,
a vani studen, snijeg i zima...

Ibrica Jusic

Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli...


Miroslav Antic

Da si ovde...

Da si ovde, baš tu, kraj mene,
po leđima nežno da ti prstima pišem,
da lice ti umijem jutarnjom rosom,
sa tobom da spavam, sa tobom da dišem.

Da si ovde sada, tu, do mene,
da ti milujem grudi nabujale, bele,
pevam ti najlepšu pesmu noći,
moje to usne dugo već žele.

Da si ovde, pored mene, sada,
da stavim te u postelju od latica ruža,
noćima da mrsim tvoju crnu kosu,
pružim ti ljubav kakva retko se pruža.

Da si pored mene, ljubavi moja,
znaj da naša noć nikad prestati neće,
nežnosti male i poljupci vreli,
od uzdaha do uzdaha, od sreće do sreće.

Anđeo čuvar


Samo te jedno ljubavi molim,
predaj mi srce svoje na dar,
dozvoli samo da te beskrajno volim,
želim da budem tvoj anđeo čuvar.

Jesenja kiša na prozoru tvome,
obavijen džemper oko tvog struka,
zarobljen vetar u tvojoj kosi,
na rame nežno ti spuštena ruka.

Tvoj tihi jecaj u zimskoj noći,
da te grejem kada sneg zabeli,
ćebe malo preko nogu tvojih,
poljubac jedan dugi, vreli.

Buđenje proleća i jutarnja rosa,
tvoja šetnja ulicama grada,
crveni karmin na usnama tvojim,
i sreća i radost i tuga i nada.

U letnjem danu vrelina tvoja,
sunčev zrak što lice ti mije,
mesec što u sobu ti ulazi kradom,
srce što samo za tebe bije.

SAMO ZA ONU KOJU VOLIM


Probudila si u meni davno odsanjane snove,
digla me iz beznađa u koje sam potunuo,
otvorila očima neke vidike sasvim nove,
prodrmala duh, kojim već sam bio klonuo.

Pa kako da te ne volim, kako da te ne ljubim,
kad moje si sivilo pretvorila u boje,
kako ja zbog tebe pamet da ne gubim,
kad si moja sreća, duša i srce moje.

Podigla me s' dna na koje sam se spustio,
na mom licu ocrtala radosnice bore,
tvoju sam iskrenost u svoje srce pustio,
ispunila si moj život, sve moje pore.

Pa kako da te ne volim, kako da te ne sanjam,
kako da se ne setim tvojih šaputanja,
tvojoj se veri u mene, ponizno ja klanjam,
da me opet vratiš sa puteva lutanja.

Poklanjam ti sebe i sve svoje snove,
zaslužuješ ljubav i ja ti je dajem,
za neke dane buduće, neke noći nove,
zauvek sa tobom, veran ti ostajem.

NOĆAS


Noćas te draga silno želim,
noćas mi tvoja nežnost treba,
noćas bi da podelim sa tobom,
svaki delić zvezdanog neba.

Noćas te zovem imenom svojim,
noćas bi se kraj mene svila,
noćas bi da te učinim srećnom,
kao što nisi nikada bila.

Noćas ti mesec u sobu šaljem,
noćas te ljubim njegovim sjajem,
noćas od tebe trebam toplinu,
sve što poželiš noćas ti dajem.

Noćas, samo još noćas mi dođi,
kao nekad zavedi me mila,
noćas, nek' nebom putuju reči,
o tome kako moja si vila.

PRONAĐI ME


Pronađi me u kišnom oblaku,
pronađi me u jednom koraku,
u mračnom skrivenom sokaku,
u pastirskom šarenom torbaku.

Pronađi me u vrelom letu,
pronađi me u trešnje cvetu,
u nekom dalekom svetu,
u osmehu, u detetu.

Pronađi me u krevetu želja,
pronađi me u malo veselja,
u lepoti kišnih nedelja,
u toplini mekih postelja.

Pronađi me iza svih granica,
pronađi me u brazdama oranica,
u mirisu sa starih tavanica,
u plamenu sveća lojanica.

Pronađi me ove noći,
pronađi me u samoći.

KAKO SI NOĆAS BOŽANSTVENO LEPA


Kako si noćas Božanstveno lepa,
Telom ti se razliva boje meda haljina,
Ispod obrva pogled ti sja, sjajem punog meseca.

Kako si noćas Božanstveno lepa,
Osećam ti sa usana ukus vina opojna,
Dok osećam pod prstima kožu meku kao san.

Kako si noćas Božanstveno lepa,
Graciozna i smela, zanosna i vrela,
Leđa ti ljubim dok razum gubim.

Kako si noćas Božanstveno lepa,
Zamahom kukova kradeš deo svemira,
Snažno te želim bićem celim.

LOPOV


Kradem ti pogled, kao redak dijamant,
Zaključavam ga u srce svoje,
Na kojem piše ime – tvoje.

Kradem ti dah, kao vreo letnji vetar,
Puštam da mi lice greje,
Šaljem poljubac – za tebe je.

Kradem ti uzdah, kao lopov, na prstima, nežno,
Nedam ga, moj je lek,
Moj – zauvek.

SAMO ZA TEBE


Samo za tebe ljubavi moja,
Noćas ti pišem pesmu bez reči,
Tako mi treba blizina tvoja,
Put do tebe, put ka sreći.

Samo za tebe radosti moja,
Slikam stihovima odraz lica tvoga,
Tako bi rado ove noći kraj tebe,
Poklonio ti ključ srca svoga.

Samo za tebe srećo moja,
Treperi mi srce kad glas ti čujem,
Dan mi je obojen od tvojih boja,
Tebi se iskreno, iskreno radujem.

Samo za tebe, za tvoje oči,
Za telo tvoje, sa tobom noći,
Za ljubav tvoju, za sreću večnu,
Zauvek želim da gledam te srećnu.

Zauvek

Zauvek ti poklanjam sebe,
Poljupce nežne i duge,
Poklanjam ti dane ljubavi,
Oduzimam ti dane tuge.

Zauvek ti poklanjam dušu,
Milovanja beskrajna u noći,
Poklanjam ti ljubavi pažnju,
Oduzimam te zauvek samoći.

Zauvek ti poklanjam srce,
Osmeh i šapat u rana jutra,
Poklanjam ti radost i sreću,
Volim te danas, volim za sutra.

Zauvek ti dajem i pesmu ovu,
Ostale sve i one što će biti,
Ljubim te svakim napisanim slovom,
Volim te – voliš me, to nećemo kriti.

ŠTA DA RADIM KAD TE VOLIM


Da, nedostaje mi tvoja blizina,
I tihi šapat sa usana tvojih,
Tvoja ljubav greje k'o sunce s' visina,
I samo si ti deo misli mojih.

A znam, ponekad da se stužim,
Hteo bi sa tobom sve vreme sveta,
Tek onako se onda sa tugom družim,
Ljut bezveze a tebi smeta.

Jeste, možda sam i nestrpljiv malo,
Želim te zauvek pored sebe,
Volim te dušo, mnogo mi je stalo,
Da budem zauvek deo tebe.

I sad kad bih mogao do tebe da doletim,
Samo na čas da ti poljubac dam,
Na grudi bele da ti nežno sletim,
Bilo bi mi mnogo lakše znam.

Šta ću kad te volim,
Kad mi srce lupa kad pomislim na tebe,
I da hoću nemogu da odolim,
Da ti poklonim svoju ljubav, sebe.

NEKA


Neka spava,
neka sanja,
neka noć odnese joj nemire sve.
Kada se probudi,
osmeh da sine,
jer budih se srećan i ja kraj nje.

Neka leti,
neka luta,
njena duša stazama sreće.
Kada sleti,
neka zablista,
njeno srce od moga veće.

Neka je srećna,
neka je draga,
njena ljubav se meriti ne sme.
Kada zablista,
kada zasija,
punim sjajem najlepše pesme.