Nominativ (lat. 'nominare' = imenovati) je prvi padež u srpskom jeziku i njime se imenuje vršilac radnje, nosilac zbivanja, stanja ili osobine. Odgovara na pitanje Ko? ili Šta?

Nominativ u rečenici je:
* najčešće subjekat.
* deo imenskog predikata
* uz neke glagole (postati, zvati se, ostati, činiti se, biti i dr.), nominativ služi i kao dopunski predikativ (Postao je doktor.)
* zajedno sa veznicima kao i nego nominativ može biti priloška odredba za način (Odjeknulo je kao bomba.)
* kao pridevna dopuna (Dobar kao hleb.)
* zajedno sa veznikom kao može imati i službu priloške odredbe za vreme (Još kao dete nije voleo to da jede.)
* atribut i apozicija kad god se odnose na imenicu u nominativu (Bila je tu i Marija, Mitrova žena, vrlo ozbiljna osoba.)

---

Genitiv (lat. genitus = rođen) je zavisni padež, a zavisnim padežima se pokazuje na koji se način povezuje ono što znači osnova zavisnog padeža sa drugim rečima. Genitiv je drugi padež u srpskom jeziku.
Odgovara na pitanje Od koga ili Od čega??

Genitiv je padež sa najviše značenja. On ima tri osnovna značenja i još četrdesetak sporednih. Neka od sporednih značenja su:

* označava osobinu nečega (opisni ili kvalitativni genitiv)

Uvek se upotrebljava u sintagmi i sastoji se od imenica i atributa.

primer -To je momak tanka i visoka stasa.
Milica ima duge, crne kose.

* označava mjesto

primeri - Lopta je pala pored linije.
Nisam stavila ništa oko vrata.
Izašao je iz kuće.
Stavio je kapu iznad očiju.

* označava vreme (temporalni genitiv)

primeri - Tokom ove godine učim srpski svakog dana.
Te noći bilo je veliko nevreme.
Putovala sam tokom celog raspusta.

* označava način

primeri - Za fakultet se pripremam bez ičije pomoći.
On je dobar poput svojih roditelja.

* označava uzrok

primeri - Zbog bolesti nije došao u školu.
Zbog straha od požara nabavio je protiv-požarni aparat.

* označava cilj - namjeru
primer - Radi zaštite šume zabranjuje se roštiljanje.

---

Dativ (lat. dare, datum = dati, dan) je treći od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogih slovenskih, a i nekih drugih indoevropskih jezika. To je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja Kome? ili Čemu? Zavisno o glagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu.


* Dativ kao nepravi / indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo često upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.:

Dao sam ti pismo. ili Učini mi uslugu.'

* Gotovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.:

Otac mu je na putu. (Njegov otac je na putu.)

* Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama:

Drago mi Vas je upoznati. ili Teško joj je priznati.

* U dativu se označava osoba koja nešto prima ili doživljava određeno osećanje:

Ona mi je draga. ili To joj je bilo teško.

* Dativ se upotrebljava nakon određenih predloga: k/ka, prema, nasuprot.
* Dativ ličnih zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo formalni dalji objekat, a prava mu je svrha isticanje bliskosti sa onim kome se govori. Takav dativ se zove etički dativ.

* Glagoli koji zahtevaju dativ:
o činiti se / učiniti se
o gaditi se / zgaditi se ili smučiti se
o nedostajati ili još u nekim delovima faliti / zafaliti
o pomagati / pomoći
o prijati / goditi ili ugoditi
o smetati / ometati ili zasmetati
o sviđati se / svideti se ili dopadati se / dopasti se
o verovati / poverovati
o zavideti / pozavideti
o čestitati
o pridruživati se / pridružiti se
o radovati se / obradovati se
o obećavati / obećati
o posvećivati (se) / posvetiti (se)

Kod imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, h menjaju u c, z, s kada se nađu ispred slova i, ali ne uvek.

---

Akuzativ (lat. accusare = optužiti) je četvrti padež u srpskom jeziku i odgovara na pitanje Koga? i Šta?, i zavisi od glagola, prideva i predloga. Pojavljuje se i u većini drugih slovenskih jezika gde ima sličnu funkciju, a ponegde i oblik. Akuzativ je padež koji označava da glagolska radnja potpuno obuhvata neki predmet.

* akuzativ bez predloga u rečenici je
o pravi objekat (Lile voli Nikolu.)
o može označavati i logički subjekat (Boli me zub.)
* prilošku odredbu za vreme (To jutro sam rano ustao.)
* akuzativ s predlozima je
o priloška odreba za mesto ( Šetam kroz šumu.)
o nepravi objekat (Kuća je ličila na dvorac.)
o priloška odredba vremena (Tako je to bilo u ono doba.)
o priloška odredba namere (Osuđen je za ubistvo.)
o priloška odredba načina (Moj je otac to uvek radio na isti način.)
o priloška odredba pogodbe (Uz glavno jelo nam treba i salata.)
o priloška odredba dopuštanja (I uz sav naš trud nismo ih uspeli pobediti.)
o rekcijska dopuna prideva (Naše su oči osetljive na svetlost.)
o ... itd.

* predlozi s akuzativom:
o kroz; niz; uz; za; među; nad; pod; pred; u; na; o; po

Predloge među; nad; pod; i pred, akuzativ deli sa instrumentalom i oni u akuzativu označavaju gde se radnja završava, dok predloge u; na; o; i po deli sa lokativom i u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja:

* Akuzativ: Brod je uplovio u luku. (dinamički odnos)
* Lokativ: Brod je u luci. (statički odnos)
* Akuzativ: Uzeo je dete na rame.
* Lokativ: Dete je na ramenu.

Predlozi u i na mogu biti i predlozi vremena i načina:

* u jedan glas; na leto; na smrt; u ruke ...

---

Vokativ (lat. vocare = zvati) je peti padež u srpskom jeziku, jedini nezavisan pored nominativa. Odgovara na uzvike Hej! ili Oj! itd. Nije deo rečenice pa se od rečenice s kojom dolazi u pisanju odvaja zarezom.

Primer

* Lile, hoćemo da idemo večeras u provod?

Vokativ je padež:

* oslovljavanja

Pravi si heroj, rođače!

* obraćanja sugovorniku

U pravu si, Marice, ali poslušajmo što kolega želi reći.

* dozivanja

Hej, Ivane! - poviče za njim.

Različiti osećaji i lični stav prema sagovorniku:

* tepanje

Cvetiću moj, opet si žalosna!

* grdnja

Ne vraćaj se više, ludače!

* preziranje

Eh ti, nevaljalče jedan!'

* čuđenje

Majko moja, kakvo je to stvorenje!

* bliskost

O, draga moja, da sam samo znao!

---

Instrumental (lat. instrumentum = sredstvo) je šesti padež, padež oruđa ili sredstva kojim se radnja vrši (npr. sečem nožem) i padež društva ili zajednice (npr. išao sam c drugom). Odgovara na pitanja s kim? i čime?.

Instrumental u rečenici označava:

* sredstvo (bez predloga) kojim se vrši neka radnja (Došli smo vozom.)
* društvo (s predlogom) sa kojim se vrši neka radnja (Idem sa prijateljima u bioskop.)
* način, uglavnom stav, kojim se vrši neka radnja (Hodala je velikim koracima.)
* relativno neprecizne odredbe mesta i vremena (krajem nedelje, noću, Subotom idem u grad...)
* kao dopuna nekim pridevima (bogat znanjem, nezadovoljan platom)
* dopunski predikativ (samo uz neke glagole: biti, postajati, postati, činiti se, učiniti, zvati ... - Zovem je tetkom.)
* atribut (Promet železnicom se razvio.)
* glagoli koji zahtevaju instrumental (baviti se; trgovati; obilovati; vladati; upravljati ....)
* s predlozima:
o među; pod; nad; pred; za; s(a)

Ovi predlozi (osim s(a)) upotrebljavaju se i uz akuzativ, ali samo ako označavaju dinamični odnos:

* Akuzativ: Lopta je otišla pod sto.
* Instrumental: Lopta je pod stolom.
* Genitiv: Lopta je ispod stola.

---

Lokativ (lat. locus = mesto) je sedmi padež u srpskom jeziku. Odgovara na pitanja Gde?, O kome? ili O čemu?. Padež mesta, ali vrlo često i daljeg, nepravog objekta. U srpskom jeziku se, za razliku od ostalih padeža, upotrebljava se uvek s predlozima.

Primer

* Serveri Vikipedije nalaze se na Floridi i u Floridi
* Lile živi u Skoplju.


Izvor: Wikipedia